Osiguranje maline
Srbija je jedna od vodećih zemalja po proizvodnji i izvozu ‚‚ Sprskog zlata”
, a od srpskih malina u svetu se pravi oko hiljadu različitih proizvoda, i to ne samo za prehrambenu već i za farmaceutsku i hemijsku industriju. Izuzetan ukus s niskim postotkom šećera, ali i ogromna otpornost na vremenske i atmosferske uslove, doprineli su da se malina na našim prostorima posmatra kao „crveno blago“.
U svetu postoji preko dvesta vrsta malina, a najzastupljenije vrste u Srbiji su willamette i miker.
Malina u srpskoj poljoprivredi zauzima veoma značajno mesto i kao izvozni artikal broj jedan i kao vodeća delatnost u poljoprivredi zapadne Srbije. Uspešno se može gajiti uglavnom na nešto većim nadmorskim visinama gde je koncentracija patogena koji ograničavaju proizvodnju dosta manja i gde su zastupljeni klimatski činioci koji odgovaraju njenim zahtevima. Interesantno je da ova zeljasta biljka iz porodice ruža rađa odmah nakon sadnje. Živi u proseku od 8 do 14 godina.
Prema zvaničnim podacima u Srbiji maline ima na 25.000 hektara. Međutim, njena realna proizvodnja je na površini od 13.000 do 15.000 hektara.„Razlika je u 10.000 hektara površina koje nisu maline nego su livade i pašnjaci, ali se vode tako zbog podsticaja i raznih subvencija. Što se kupine tiče, ima je na oko 7.000 hektara, odnosno na 1.500 do 2.000 hektara realno“
Plod dozreva u junu i julu, a berba se obavlja svakog drugog ili trećeg dana i maline se pakuju u posebnu ambalažu. Za čuvanje su najbolje hladnjače u kojim je temperatura -1 °C do 0 °C, a relativna vlažnost vazduha od 80 do 95 %.
Malina ima izrazito lekovita svojstva zbog čega je opravdano dobila naziv ‚‚Crveno zlato‚‚
Bogata je vitaminima C, K, E, kao i vitaminom B, savetuju se za podizanje imuniteta, čuvaju zdravlje očiju. Preporučuju se za dijabetičare, jer spadaju u namirnice s niskim glikemijskim indeksom. Sprečavaju oštećenje mozga i gubitak pamćenja. Doprinosi očuvanju zdravlja srca. Jako je dobar čistač krvnih sudova. Antocijanini i polifenoli iz malina štite ćelije od oštećenja i usporavaju starenje. Niskokalorične su i savetuju se uz svaku dijetu.
Srbija 95 % malina izvozi kao poluproizvod. Međutim, od maline se prave razni proizvodi kao što su: ok, sirup, vino, rakija, prirodni liker, kompot, sladoled, malina u prahu, slatko, džem, marmelada, voćni jogurt. Ulje maline koristi se u kozmetičke svrhe za negu kože, kao i sjajan sastojak krema za zaštitu od sunčevih zraka.
Budući da se malina najviše gaji u zapadnoj Srbiji, gde je izražena pojava grada, uvek je aktuelno pitanje zaštite voćnjaka. S obzirom na heterogenost, nepristupačnost terena i usitnjenih parcela, kao najefikasniji vid zaštite maline od grada za najveći broj gazdinstava sigurno je osiguranje zasada.
Osiguranje maline u zapadnoj Srbiji nije nepoznanica i većina ozbiljnih proizvođača uključena je u ovaj vid osiguranja samostalno ili preko organizatora proizvodnje.
Kod zasada maline može se ugovoriti osnovno osiguranje od rizika: grad, požara i udara groma, a kod nekih osiguravača poslednjih godina je moguće ugovoriti osiguranje malina i kupina od rizika prolećnih preobilnih snežnih padavina u zapadnim delovima Srbije pokazao kao čest i veliki problem.
Sa stanovišta troška osiguranja, veoma je značajan povrat sredstava od Republike u vidu regresa koji se kreće od 40 do 70% plaćene premije, zavisno od područja. Premija osiguranja zavisi i od područja na kome se malinjak nalazi.
