U krizi je još važnije da zaštitimo ono što imamo
U nestabilnim vremenima, kada je kupovna moć građana ugrožena, neminovno se nameće pitanje sudbine osiguranja i drugih ulaganja poput kupovine investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova.
„Čak i u nestabilnim vremenima svaki pojedinac, svaka porodica, odnosno svaka kompanija, ima čitav spektar različitih potreba koje utiču na postavljanje prioriteta u određenim okolnostima. Nezavisno od vremena i situacije u okruženju, postoji univerzalna potreba da zaštitimo ono što nam je najvažnije. To su pre svega zdravlje, naši najbliži, krov nad glavom i finansijska sigurnost u budućnosti”, kaže Nataša Marjanović, član Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija, odgovorna za distribuciju i investiranje.
Odgovorna je i za Akcionarsko društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Generali Beograd, čiji rad koordinira. „U periodu rasta kamatnih stopa upravljanje imovinom postaje izraženo delikatna tema jer je potrebno obezbediti kako sigurnost sredstava i njihovu likvidnost, tako i koristiti povoljne prilike na finansijskom tržištu za stvaranje vrednosti”, ističe Marjanović.
Sa njom smo razgovarali o aktuelnim dešavanjima na finansijskom tržištu i industriji osiguranja.
Kako inflacija i rast kamatnih stopa širom sveta utiču na industriju osiguranja i na investiranje?
Inflacija, kakvu nismo videli nekoliko decenija, utiče na rast troškova poslovanja u celoj privredi, pa i u industriji osiguranja. Pre svega usled većih troškova u auto industriji, kao i izraženog rasta cena medicinskih usluga. Takođe, veliki izazov predstavlja činjenica da ugovori o osiguranju najčešće podrazumevaju ročnost od godinu dana, dok se promene koje se odnose na naše troškove za isplatu naknada i šteta iz osiguranja mnogo frekfentnije dešavaju. Verovatno najveći izazov predstavljaju višegodišnji ugovori. Naime, od kursnog rizika smo prilično zaštićeni jer takve klauzule postoje u ugovorima o osiguranju, sa druge strane kurs je stabilan već dug vremenski period. Međutim, nismo imali visoku inflaciju uz stabilan kurs, tako da usklađivanje za inflaciona kretanja treba da postane sastavni deo naših ugovora o osiguranju. Ovo je od suštinskog značaja za stabilnost i održivost poslovanja. Kada je reč o investiranju, rast kamatnih stopa u kompanijama koje posluju na dobrim i zdravim osnovama, omogućava investiranje slobodnih sredstava po višim stopama na finansijskom tržištu, čime se donekle ublažava efekat rastućih troškova i obezbeđuje viši prihod za klijente i za akcionare.
Mnogi u prethodnom periodu ističu da rast kamatnih stopa ide u prilog osiguravajućim društvima. Ipak postoji ona druga strana medalje. Zašto više kamatne stope nisu uvek dobra stvar?
Društva za osiguranje širom sveta svoju imovinu dominantno ulažu u hartije od vrednosti kao što su državne i korporativne obveznice. Kod nas, iz razloga nerazvijenosti tržišta korporativnih obveznica, državne obveznice predstavljaju primaran vid ulaganja. Ulaganje po višim stopama svakako donosi veći prihod za nova ulaganja. Istovremeno, rast stopa za postojeće investicije osiguranja podrazumeva smanjenje njihove vrednosti, a time se smanjuje i imovina, koja se koristi za garantovanje ispunjenja budućih obaveza prema klijentima. U periodu rasta kamatnih stopa upravljanje imovinom postaje izraženo delikatna tema jer je potrebno obezbediti kako sigurnost sredstava i njihovu likvidnost, tako i koristiti povoljne prilike na finansijskom tržištu za stvaranje vrednosti.
Kako kretanja na finansijkom tržištu utiču na prinose članova penzijskih fondova?
Kretanja na finansijskim tržištima utiču na poslovanje svih investitora na tržištu, pa tako i na penzijske fondove. Niko ne može ostati imun na tržišna previranja, krize ili promene trendova. Prisutan rast kamatnih stopa utiče na pad vrednosti investicionih jedinica svih fondova koji ulažu u hartije od vrednosti kao što su obveznice. Za članove penzijskih fondova, to znači samo privremeno negativne prinose. Ono što diferencira penzijske fondove od drugih investitora jeste njihova konzervativnija investiciona politika, pa su i efekti kriznih situacija manje izraženi. Ne manje važna je činjenica da su ulaganja penzijskih fondova dugoročno orijentisana, jer i većina obaveza po osnovu budućih isplata penzija dospeva u dugom roku. To penzijske fondove čini otpornijim na tržišne krize, jer u dužem vremenskom horizontu rastući tržišni ciklusi slede nakon perioda krize, čime se neutrališu kratkoročni negativni efekti.
Mogli bismo reći da mnogi u krizi deluju panično. Sećamo se i 2009. kada je određeni broj građana brzinski povukao depozite iz banaka. Kako se postojeći članovi fondova ponašaju kada nastupe ovakve krize?
Tokom svakog kriznog perioda prirodno je da se ljudi osećaju uznemireno, jer postoji neizvesnost. Mnogo je izazovnije svako planiranje i definisanje budućih koraka. I važnije od toga, tu je i strah od osnovne životne ugroženosti. Ljudi danas, više nego ikada, iz različitih izvora koji su im dostupni, dobijaju informacije, često i neproverene i neretko reaguju dodatno ishitreno.
Značajan broj naših članova, koji ostvaruju uslov za podizanje sredstava, tokom ove godine je povukao sredstva. Visoka inflacija, geopolitička kriza i trenutno negativno kretanje investicione jedinice, potreba za vraćanjem ranije uzetih kredita ili za obezbeđenjem samo osnovnih životnih potreba uticali su na ovakvu situaciju.
Međutim, iako brojevi pokazuju da je, usled aktuelne krize, u celoj industriji dobrovoljnih penzijskih fondova vidljiv znatno viši odliv sredstava (isplata), većina naših klijenata ipak dobro razume svrhu postojanja penzijskih fondova. Klijenti prepoznaju da je to štednja na dug rok i da struktura imovine fondova obezbeđuje očuvanje i uvećanje vrednosti njihovih uloga u dugom roku, te da su uobičajene smene tržišnih ciklusa tokom kojih dolazi do oscilacija u vrednostima investicione jedinice.
Fiskalni savet je svojevremeno predložio da se ukine limit da samo deset odsto imovine sme da bude investirano u inostranstvu. Isto tako, da se omoguće garancije pozitivnih nominalnih prinosa fondovima koji žele da isključivo investiraju u državne obveznice. Šta Vi mislite o tim predlozima? Treba li nešto menjati u regulativi sa ciljem ostvarivanja većih prinosa za članove DPF-a?
Svakako podržavamo predloge koji bi vodili ka unapređenju regulatornog okvira i proširenju mogućnosti za kvalitetnije upravljanje portfolijom. Naime, važeća zakonska rešenja jesu konzervativna sa dobrim razlogom, kako bi se ograničilo preuzimanje rizika u ime članova fonda, ali su i izuzetno restriktivna kada se radi o ulaganju u inostranstvu koje samo po sebi ne mora nositi dodatni rizik ulaganja. Veći izbor kako instrumenata, tako i tržišta na koje fondovi mogu investirati, unapredio bi kvalitet upravljanja imovinom, pre svega kroz diversifikaciju ulaganja.
Kada je reč o garancijama pozitivnih nominalnih prinosa imamo donekele složeniju temu i manje jednoznačan zaključak. Svakako da je od najvećeg značaja da penzijski fondovi omoguće očuvanje realne vrednosti sredstava i njihovo uvećanje. Treba naći pravu meru u kom periodu se prinosi posmatraju jer su od momenta kupovine do dospeća obveznice prirodne oscilacije njene vrednosti i samim tim vrednosti imovine fonda, ali na dugi rok se te oscilacije neutrališu. Upravo zbog dnevnih promena vrednosti imovine fonda, prinosi fondova u pojedinim periodima mogu biti negativni, uprkos pozitivnim stopama prinosa prilikom ulaganja.
Na našem tržištu, penzijski fondovi su i bez pružanja garancija, od osnivanja ostvarili pozitivnu stopu prinosa za svoje članove, koja na nivou industrije iznosi prosečno više od sedam odsto godišnje zaključno sa krajem oktobra.
Kako se usklađuju/balansiraju potrebe u sadašnjosti sa potrebom da se zaštitimo i finansijski planiramo za budućnost u trenutnim okolnostima?
Usklađivanje potreba u sadašnjosti sa potrebom za zaštitom i finansijskim planiranjem budućnosti uvek predstavlja manji ili veći izazov. Pored situacije u okruženju i bojazni koje ona nosi, svaki pojedinac, svaka porodica, odnosno svaka kompanija, ima čitav spektar različitih potreba koje utiču na postavljanje prioriteta u određenim okolnostima. Ipak, nezavisno od vremena i situacije u okruženju, postoji univerzalna potreba da zaštitimo ono što nam je najvažnije. To su pre svega zdravlje, naši najbliži, krov nad glavom i finansijska sigurnost u budućnosti. Nestabilna situacija u okruženju, kod većine ljudi, dodatno podiže svest o svim ovim potrebama. Naša uloga upravo i jeste da u okviru mogućnosti klijenta, ne ugrožavajući kvalitet života, predložimo rešenje koje će najkompletnije odgovoriti na potrebe u budućnosti.
Jedan od rizika koji je već dve godine u vrhu onih o kojima se govori i koji je, mogli bismo slobodno reći, tu da ostane, jeste zdravstveni rizik. Kako post covid dešavanja utiču na dobrovoljno zdravstveno osiguranje i kako Vi vidite dalji razvoj ovog segmenta proizvoda?
Tema zdravlja je oduvek bila jedna od najvažnijih tema, a kao posledica suočavanja sa pandemijom došla je zaista na pijedestal. Svakako se kroz vreme svest građana o značaju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja podizala, a ulazak mnogih državnih ustanova u covid režim dodatno je povećao potrebu za zdravstvenom zaštitom u privatnim ustanovama. Osiguravajuća društva su vrlo odgovorno i agilno svoju ponudu proširila mogućnošću korišćenja post covid sistematskog pregleda, psihološkom podrškom klijenti-ma, onlajn prijavom zahteva za naknadu. Istovremeno, kao direktan odgovor na pandemijsku situaciju, neke kompanije su uvele telemedicinu.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje beleži kontinuiran rast duže vreme i pre pandemije, za vreme pandemije, ali i sada u situaciji post covid-a. To nam ukazuje da postoji velika potreba građana za korišćenjem medicinskih usluga. Pored specijalističkih pregleda sve više postoji potreba i za različitim dijagnostičkim procedurama koje mogu, ali i ne moraju imati direktnu vezu sa preležanim covid virusom. Takođe, osiguranici su tokom pandemije, zbog straha od koronavirusa, odlagali određene kontrole, tako da imamo situaciju odložene zdravstvene zaštite, koja sa sobom nosi kako medicinske komplikacije, tako i znatno više troškove lečenja.
Pandemija je svakako dodatno ukazala na bitnost prevencije i brige o zdravlju. Trendovi u svetu podrazumevaju stavljanje velikog akcenta na značaj mentalnog zdravlja i well beeing programe, promociju telemedicine i digitalizaciju usluga i procesa. Sve ovo sa ciljem kreiranja efikasnijih, bržih i dostupnijih rešenja za klijente.
Da li mislite da ima šanse da se i veći broj fizičkih lica opredeli za DZO budući da to osiguranje uglavnom kupuju poslodavci za svoje zaposlene kao vid benefita?
Situacija sa COVID-19 je pokazala značajan porast upita od strane fizičkih lica za proizvodima zdravstvenog osiguranja, ali i dalje ovaj segment ne beleži rast koji postoji u delu polisa koje zaključuju poslodavci. Podaci o rashodima koje građani imaju, kada su zdravstvene usluge
Trendovi u svetu podrazumevaju stavljanje velikog akcenta na značaj mentalnog zdravlja i well beeing programe, promociju telemedicine i digitalizaciju usluga i procesa. Sve ovo sa ciljem kreiranja efikasnijih, bržih i dostupnijih rešenja za klijente u pitanju, ukazuju nam da postoji prostor za zaključenje kvalitetnog osiguravajućeg pokrića, tako da tržište svakako ima potencijal za rast. Jedan od modela mogućeg rasta može biti fokus na razvoj proizvoda koji bi pokrivali, pre svega, usluge koje nisu brzo dostupne u sistemu obaveznog zdravstvenog sistema, a mogu podrazumevati značajne troškove. Od presudnog značaja za razvoj ovog sektora jeste i uloga države kako u delu edukacije, tako i uvođenju određenih podsticajnih mera.
Jedno od čestih pitanja u svetu osiguranja jeste i kako podići kulturu osiguranja na viši nivo u našoj zemlji. Šta mislite da bi moglo još biti urađeno na tom polju i ko bi tu trebalo najviše da „povuče” u promociji i približavanju proizvoda građanima?
Zajednički rad društava za osiguranje uz podršku regulatora i države mogao bi, u dužem vremenskom periodu, imati efekta. Niko se ne probudi u subotu ujutru i pomisli – baš je lep dan mogao bih da kupim polisu osiguranja. Ovu potrebu kod građana treba da otkrijemo i probudimo. Posebno je kod nas važna tema otkrivanja potreba jer građani najčešće ne mogu da kupe sve polise koje bi želeli. Mi treba da im pomognemo da odaberu upravo onu koja im je najpotrebnija. Ne manje značajno je i da tokom trajanja polise sa klijentima što redovnije komuniciramo kako bi sve bilo što jasnije i transparentnije. Deluje mlako kada se kaže, ali suštinski izvor najvećeg dela problema leži upravo u komunika- ciji. Naravno, podrška u vidu kontinuiranog predstavljanja značaja osiguranja od strane regulatora i države bi bila veoma važna. Konačno, konkretna i eksplicitna podrška u smislu podsticaja uvek ima većeg efekta od implicitne podrške koju je neretko i izazov razumeti.
Za mnoge građane osiguranje je kompleksno, posebno određeni proizvodi. Koliki je značaj prilagođavanja/pojednostavljivanja proizvoda potrebama klijenata u sve dinamičnijem okruženju?
Naša najvažnija obaveza je da nikada ne izneverimo očekivanja naših klijenata. Za građenje odnosa partnerstva izuzetno je važno da se dobro razumemo i govorimo jasnim jezikom. Kompleksnost proizvoda osiguranja ne sme da nam bude prepreka na tom putu. Zbog toga teži- mo modularnosti, kako bismo raščlanili i pojednostavili naše proizvode i na taj način omogućili našim klijentima bolje razumevanje i veću brzinu u donošenju važnih, životnih odluka.
Ko su klijenti osiguranja i da li se menja tražnja za određim proizvodima osiguranja usled promenjenih okolnosti?
Za kraj je važno reći da klijent osiguranja nije nužno osoba koja ima (pre)više sredstava. Osiguranje nije luksuz, nego neophodnost. Kada su u pitanju dobrovoljna osiguranja najveće interesovanje postoji za zdravstvenim osiguranjem i osiguranjem za slučaj smrti kod životnog osiguranja. Takođe, i osiguranje domaćinstva ima trend rasta posebno kada građani uvide kakvo pokriće imaju po ceni koja nije velika. Neretko se iznenade jer prvobitno misle da je godišnja premija ono što treba da izdvoje na mesečom nivou. Konačno, citiraću misao koja oslikava suštinu značaja osiguranja – Kada bi ljudi bili svesni koliko je osiguranje korisno, ispred osiguravajućih društava bili bi redovi.
Izvor: bonitet.rs