Gde najviše trese i kako se zaštititi?

Šta je zemljotres?

Kada se dogodi zemljotres, dobro je znati kako se postupa u kriznim situacijama. Ono što piše u svim vodičima u slučajevima vanredne situacije jeste da ostanete pribrani i da ne dozvolite da vas obuzme panika.

Treba biti svestan da su neki zemljotresi samo početni i da ubrzo može uslediti sledeći, jači potres.

Zemljotres je pomeranje tla izazvano prirodnim ili veštačkim uzrocima i posledica su oslobođene unutrašnje energije Zemlje.

Potresi su iznenadna i kratka podrhtavanja delova zemljine kore i nazivaju se zemljotresima.

Oni nastaju zbog tektonske aktivnosti Zemlje, koje se najčešće dešavaju duž raspuklina u Zemljinoj kori.

Do slabijih zemljotresa dolazi kada stenska masa postane materijalno nestabilna, dok brojni jači potresi mogu biti razorni po objekte.

Potres se uglavnom broji sekundama i traje između 10 i 30 sekundi, a sleganje zemlje, može da uzrokuje više potresa koji se mogu dešavati nedeljama i mesecima nakon.

Šta da uradite kada počne zemljotres?

Seizmolog Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda rekao je da oni ne mogu predvideti kada i gde će potres početi i da li se nakon jednog, mogu očekivati neki snažniji.

Iako ne možemo da znamo kada će zemljotres početi, možemo da naučimo da se od njega zaštitimo.

Poštujući uputsva koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije, možete drastično povećati šanse da zaštite sebe i porodicu.

• Aparati i nameštaj mogu da se pomeraju i padaju
• Gasna, hemijska i električna opasnost je možda prisutna
• Curenje gasa može izazvati eksploziju
• Kućni aparati mogu da izazovu kratak spoj
• Zapaljive tečnosti (benzin, razređivači) se mogu prosuti, s toga ih držite daleko od toplote
• Isključite struju na glavnom prekidaču na razvodnoj tabli
• Ne dirajte kablove, moguće je da su pod naponom
• Ukoliko osetite gas, odmah napustite prostoriju i ostavite otvorena vrata
• Ne palite šibice i upaljač
• Zovite stručno lice da proveri gas i instalacije pre nego što ih aktivirate
• Nakon prvog potresa, budite spremni za dodatne zemljotrese. Ako je objekat oštećen, zbog mogućnosti nastanka jačeg zemljotresa napustite ga smireno
• Proverite da li je neko povređen
• Ne pomerajte ozbiljno povređene osobe
• Pratite uputstva nadležnih organa
• Koristite telefon samo u slučaju nužde kako se telefonske linije ne bi opteretile
• Ne koristite automobile kako ne biste ometali spasilačke ekipe
• Ne koristite lift, idite stepenicama
• Za piće koristite samo flaširanu vodu
• Ne pokušavajte da bežite, već se spustite na pod i pokrijte glavu rukama
• Ako ste na višim spratovima, stanite u okvir vrata, ispod stola i rukama zaštite oči
• Ako vozite, ne zaustavljajte se ispod podvožnjaka, kablova, tunelima

Posle zemljotresa– ako ste pod ruševinama

• Ne krećite se
• Prekrijte usta maramicom ili tkaninom
• Udarajte o cev ili zid kako bi spasilački timovi mogli da vas pronađu
• Ukoliko imate pištaljku, iskoristite je. Vičite samo ukoliko je to poslednja opcija, jer vikanje može izazvati udisanje opasno velike količine prašine
• Sačuvajte prisebnost i pokušajte da se orijentišete
• Ako ste pritisnuti lakšim materijalom, započnite s laganim odstranjivanjem, pri čemu štedite snagu i čuvajte se oštrih predmeta i naknadnog povređivanja

Zemljotresi na ovom prostoru se dešavaju hiljadama godina, a seizmičke aktivnosti dešavaju se u blizini granice između evroazijske i afričke tektonske ploče.

Snežana Sibić Kažanegra iz Budve, koja je preživela smnažan zemljotres 1979. godine kaže da „vreme računa na pre i posle zemljotresa, iako je prošlo već 40 i nešto godina“.

Zašto je Hrvatska trusno područje?

Zemljotres u Petrinji spada u kategoriju razornih, kada se oštećuje 25 odsto kuća, a pojedine nestaju do temelja.

Od početka 20. veka na tlu Hrvatske bilo je najmanje sedam potresa jednake jačine onom kod Petrinje i najmanje četiri još jača od njega, pokazuju stručni seizmološki pregledi.

U martu ove godine Zagreb je pogodio snažan zemljotres u kojem je poginula 15-godišnjakinja, a više od 25 ljudi je povređeno. Načinjena je i velika materijalna šteta.

Jak zemljotres pogodio je Zagreb i 9. novembra 1880. godine, jačine 6,3 Rihtera. Iako je bila samo jedna žrtva, potres je napravio veliku štetu.

Seizmolog Branko Dragičević objašnjava da se afrička tektonska ploča kreće na sever, a ova na kojoj mi živimo – evroazijska – kreće se ka jugu i one se sudaraju.

Pošto je afrička ploča teža, ona tone i povlači je.

„Tu je taj deo gde se dešavaju najjači zemljotresi”, kaže Dragičević.

Dodaje da tom delu pripadaju Grčka, Albanija, Alžir, Portugal, Španija, Irak, Iran.

Kako se udaljavamo od te zone, dešavaju se slabiji zemljotresi, ne tako snažni kao tamo.

Napominje da veliki uticaj ima i jadranska ploča, koja vrši uticaj na obalu Hrvatske i da je u pitanju kompleksna seizmička aktivnost, odnosno tektonika.

Da li jak razoran zemljotres može da se desi u Beogradu

Seizmolozi su saglasni da zemljotresi ne mogu da se predvide, već da mogu da se proračunaju parametri kretanja tla sa određenom verovatnoćom prekoračenja u određenom vremenskom periodu, a koji služe za projektovanje objekata.

Zemljotresi u Srbiji se, uglavnom, događaju na područjima Kopaonika, zapadne Srbije, Kraljeva, Kragujevca, Svilajnaca, Rudnika, Lazarevca. 

Dragičević kaže da je malo je gradova koji imaju autohtone zemljotrese – Banjaluka, Skoplje, Istanbul.

Ipak ovakvih podataka za glavni grad Srbije nema.

„Najbliži i najsnažniji zemljotres desio se u beogradskoj opštini Lazarevac 1922. godine, 6 stepeni po Rihteru”.

„To je najbliži zemljotres koji je mogao da ima uticaj na Beograd”, kaže Dragičević.

Dodaje da je tada bilo „rušenja starih delova i objekata”.

Najrazorniji zemljotresi na Balkanu – prisećanja ljudi

• Banjaluka - zemljotres 1969. godine, 6 stepeni po Rihterovoj skali

  Grad u Bosni i Hercegovini pogodio je najrazorniji zemljotres u njegovoj istoriji.

  Tada je poginulo 17 ljudi, a 1.117 je teže i lakše povređeno.

  Banjaluka je doživela temeljno razaranje – više od 80.000 stambenih jedinica je uništeno, kao i stotine objekata i ustanova.

  Živko Radišić iz Banjaluke 

  Nekadašnji bosansko-herecegovački funkcioner je imao 32 godine kada je snažni zemljotres pogodio Banjaluku.

  „Prvi potres je bio u nedelju, 26. oktobra i zatekao me je kod roditelja na Kozari”. 

  Odmah se vratio u Banjaluku gde su mu bili supruga i dvoje dece. Jači potres usledio je u ponedeljak, u 9 sati ujutro, kaže. 

  „Tresao me je u zgradi tadašnjeg komiteta gde sam radio. 

  „Sreća u nesreći je bila ta što je prvi zemljotres bio opomena, pa smo nekako bili spremniji za drugi”. 

  Navodi da se „cela Jugoslavije digla na noge i sa ove distance, kada čovek gleda, ne može a da ne kaže da je to bila organizovana država”.

  „Najznačajnije je bilo što je u noći sa nedelje na ponedeljak doneta odluka da škole ne rade, da se izmeste mnogi kapaciteti, stara bolnica i zdravstvene ustanove tako da su, zahvaljujući tim merama i dicisplinom građana, izbegnute veće tragedije i nesreće”, kaže Radišić.

  Nekadašnji gradonačelnik Banjaluke i ministar u Vladi Bosne i Hercegovine ističe da je tada proradio instinkt preživljavanja, želje i borbe da se sve to prevlada, kao i ogroman entuzijazam.

  „To je bilo vreme kada se nije pitalo ni ko je ko, ni šta je, nisu se gledala imena i prezimena, nacije, nego se u prvi plan stavio čovek i borba za život”, rekao je Radišić.

  Solidarnost, plemenitost, odgovornost i disciplina, reči su koje Radišić naglašava kada se priseća tragičnih dana.

  „Najvrednije iskustvo je bilo biti pribran, staložen, maksimalno odgovoran, pomoći jedan drugom…

  Prisetio se i da je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito došao u Banjaluku dan posle zemljotresa.

  „Došao je helikopterom i trebalo je da sleti u vojni kompleks u Zalužanima, ali kada je nadleteo grad i video porušene kuće, otvorene krovove, odlučio je da se spusti u centar grada.

  „Pilot je prizemljio letelicu na prvoj livadi, a narod je odmah potrčao u tom pravcu i svi su vikali: ‘Evo našeg Tite'”.

  Radišić naglašava da je tada trebalo doneti niz sistemskih mera, promeniti niz propisa, promeniti urbanističke planove, a Jugoslavija je napravila i Fond solidarnosti za obnovu Banjaluke.

  „Trebalo je dobrih 20-ak godina da se iscrpe sredstva i da se određeni planovi ostvare”.

• Crna Gora - zemljotres 1979. godine, 7 stepeni po Rihterovoj skali

  Epicentar zemljotresa se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara.

  U Crnoj Gori je poginulo više od 100 ljudi, a u Albaniji 35.

  Razoreno je 250 naselja, a srušenih kuća i objekata bilo je i u Ulcinju, Baru, Petrovcu , Budvi, Tivtu, Risnu i Herceg Novom.

  Stradalo je i mnogo kulturno-istorijskih spomenika – manastira, crkava, muzeja.

  Snežana Sibić Kažanegra iz Budve 

  Kada je zemljotres pogodio crnogorsko primorje, Snežana je imala 21 godinu.

  “Nedelja, 15.april 1979. Uskrs zajednički, poklopilo se, divan dan! 

  U 7.20 sati iz sna budi strašna buka praćena podrhtavanjem. Za tren smo se našli ispred starog grada na trgu gde je delovalo bezbedno. 

  Neki nisu stigli ni da se obuku, bilo je žena u spavaćicama.

  Pred očima mi je i dalje osnovna škola u koju smo svi išli, koja pada kao kula od karata. Sreća u nesreći je da je bila nedelja i nije bilo nastave.

  Oko mene sve poznati ljudi, komšije, deca plaču. Neko reče: ‘Idemo na sajam’. I tako počinje drugi život, na podu u sajmu bez garderobe, kupatila. 

  Pomoć je pristizala iz cele Jugoslavije, tone robe. Stižu i autoprikolice u koje su se smestili svi koji nisu imali gde. 

  Treslo je vrlo često. 

  Od tada vreme računam na pre i posle zemljotresa iako je prošlo već 40 i nešto godina”.

• Skoplje - zemljotres 26. jula 1963. godine, 6.19 stepeni po Rihterovoj skali

  Srušilo se 15.800 stanova, a oštetilo 28.000.

  Više od 200.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

  Danica Risteva iz Bitolja

  Ona je tada imala samo 12 godina. Iako je u tom trenutku bila u Bitolju, gradu manje od 200 kilometara od Skoplja i te kako je osetila potres, ali i ono što je usledilo.

  „Jako sam se istraumirala. 

  Na radiju su čitali imena ljudi koje su otkopali i koji su nastradali. 

  U pauzama su puštali pesmu ‘A bre Makedonče kade se spremaš’. 

  Bilo je strašno i bilo me je strah. Među poginulima bilo ih je i mnogo i iz Bitolja”.

• Srbija - zemljotres u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine u Mionici.

  Poginuo je jedan čovek, 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo, dok ih je isto toliko pretrpelo teža konstrukciona oštećenja.

• Srbija - zemljotres u Kraljevu 9. novembra 2010. godine, 5,4 po Rihteru.

  Poginulo je dvoje ljudi, oko 180 je zadobilo lakše telesne povrede, a izazvana je i velika materijalna šteta.

  Neki vid oštećenja je pretrpelo oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata.

  Posledice zemljotresa osetilo je oko 80.000 ljudi.

  Samo na individualnim stambenim objektima materijalna šteta je procenjena na oko 2,5 milijarde dinara.

• Albanija- zemljotres 2019. godine, 6,4 stepena po Rihterovoj skali

  Najjači zemljotres u poslednjih nekoliko decenija gotovo je potpuno razorio Drač i selo Tumane, napravivši veliku štetu u Tirani i brojnim drugim mestima.

  Život je izgubila 51 osoba, povređeno je na stotine, a bez domova je ostalo nekoliko hiljada ljudi.

  Potpuno je uništeno 1.183 objekata, dok je 558 stanova i 5.494 kuća teško oštećeno, podaci su albanskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

  Evakuisano je 3.224 ljudi.

  Artur Ljaci iz Drača 

  Prošle godine su gotovo sve zgrade i kuće u njegovoj ulici u Draču bile oštećene zemljotresom i mnogi su se iz njih iselili, jer nisu bile bezbedne.

  „Nije bilo bezbedno da se živi u tim zgradama, svuda naokolo su bili šut, cigle i blokovi posle potreba”, rekaoje Ljaci