Globalni izazovi industrije osiguranja
U trenutku dok inflacija svuda u svetu nastavlja da raste, neizbežan je i efekat na globalni sektor osiguranja. Prema istraživanju Instituta za informisanje u osiguranju u Velikoj Britaniji, prosečan rast troškova zamenskih delova u Evropi je procenjen na više od 16%, dvostruko više od prosečne stope inflacije u zemljama Evropske unije, Velike Britanije i SAD.
Bez obzira na opšti rast premija od prosečno 5-10%, prvi put u poslednjih pet godina smo svedoci rasta kombinovanog racija u Americi na više od 100%. Ova statistika samo potencira koliki izazov predstavlja trenutna inflacija, gde bez obzira na opšti rast prihoda od premija, osiguravači pokušavaju da se izbore sa profitabilnošću svojih proizvoda.
Prilagođavanje
Trenutno ne postoji indikacija da ćemo videti povratak ka starim nivoima cena, ili u najboljem slučaju prestanka rasta na svim nivoima, tako da osiguravači moraju naći načina da se prilagode.
To prilagođavanje bi se vršilo na više nivoa, kako upravljanjem cenama premije osiguranja, tako i operativnom otpornošću prema bilo kojem mogućem ekonomskom scenariju koji nas u budućnosti čeka.
Globalni sektor osiguranja je bio u nezavidnom položaju još od perioda pandemije COVID–19, samim tim i oštar rast inflacije je još više doprineo nestabilnošću tržišta. Rast cena je pre svega imao uticaj na rast troškova šteta. Na osnovu određenih istraživanja, na globalnom nivou su troškovi auto-delova porasli za 20%, dok troškovi polovnih vozila više od 15%.
Troškovi sprovođenja osiguranja, i zbog rasta troškova plata zaposlenih, agenata i zastupnika su takođe u porastu. Pre svega izložene su one vrste osiguranja koje imaju veću dužinu trajanja sprovođenja, gde su zbog inflacije troškovi znatno viši.
Koje pokazatelje osiguravači treba da prate?
U cilju što boljeg planiranja odgovora prema daljim ekonomskim efektima, istraživanja pokazuju da postoje četiri pokazatelja na koja bi društva prevashodno trebalo da obrate pažnju:
Opšta inflacija
Efekat opšte inflacije se odražava prevashodno na tendenciju samih potrošača i njihove navike. Zbog efekta opšte inflacije na ponašanje potrošača, visina cene premija može biti presudna u odluci da li i od koga kupiti uslugu osiguranja. Istraživanja u Velikoj Britaniji, gde su tržište osiguranja, kao i kultura i svest potrošača prema osiguranju zaista veliki, pokazuje da će više od polovine potrošača zbog inflacije smanjiti potrošnju prema proizvodima osiguranja.
Rast troškova šteta
Jedan od najvažnijih faktora za društva, pre svega neživotnog osiguranja je da se obrati pažnja u kojoj meri rast troškova šteta prelazi opštu inflaciju. Uticaj rasta cena šteta može biti različit u zavisnosti od vrste osiguranja. Lanac distribucije i nabavke, može imati jak uticaj na određene proizvode, na primer vozila i auto- delova. Globalni uticaji su imali takođe veliki efekat na cene roba i energenata.
Kako bi kontrolisali rastuće troškove, osiguravajuća društva bi trebalo da se fokusiraju na produktivnost i efikasnost procesuiranja šteta, kao i na unapređenje koristnosti upravne mreže, ugovaranje cena, kao i proces rezervacija tj. tačnost procene šteta.
Rast troškova plata zaposlenih
U dinamičnom tržištu zapošljavanja, potrebno je ispratiti i efekat inflacije i strogo pratiti troškove zaposlenih. Disciplina prilikom balansiranja i upravljanja troškova zaposlenih je neophodna. Takođe bi društva trebalo da više investiraju u unapređenje produktivnosti i digitalizaciju što bi doprinelo sprečavanju kontinuiranog naglog rasta ovih troškova.
Rast kamatnih stopa
Rast kamatnih stopa ima i pozitivan i negativan uticaj na društva. Za društva sa dugoročnim proizvodima, gde su investicioni prinosi, kao i sama strategija jedni od ključnih elemenata ostvarivanja dobiti, u zavisnosti od investicione strategije, rast kamatnih stopa može dovesti do pozitivnog prinosa od investicionog plasmana. Sa druge strane, kako rast kamatnih stopa ima za cilj smanjenje opšte potrošnje, to takođe može i uticati na tražnju za proizvodima osiguranja.
Kako pojačati otpornost prema efektima inflacije?
Otpornost prema efektima inflacije bi trebalo da se uspostavi na više nivoa, od kojih bi najznačajniji bili oni koji se tiču prodaje, sprovođenja šteta, upravljanja finansijama i ljudskim resursima.
Prodaja
Dizajn proizvoda osiguranja, agilnost lanaca distribucije su ključni vid gradnje otpora prema inflaciji. Brzina prilagođavanja cenama, uvid u ponašanje tržišta i konkurencije mogu imati presudnu ulogu, gde kašnjenje sa adekvatnom reakcijom može imati negativne posledice po društva.
Sprovođenje šteta
Osiguravajuća društva koja uspostave efikasnost i napredak u upravljanju štetama će biti više otporna ka rastućoj inflaciji i u ovome uprava nadležna za proces sprovođenja šteta može biti ključna.
Brzina, efikasnost, kao i dobro planiranje mogu biti jedna od vodećih faktora ka uštedi troškova. Mreža nadležna za usluge u okviru procesa šteta, na primer auto-servisi ili razne usluge popravki je jedna od glavnih faktora gde se uštede i efikasnosti mogu napraviti kroz unapređeno planiranje i zaključivanje ugovora o uslugama.
Upravljanje finansijama
Najveća uloga i jednako i izazov u upravljanju finansijama jeste uspostavljanje discipline prema troškovima i odlivima novca. Jedinstvena uloga finansijskog sektora jeste balansiranje rasta i profitabilnosti.
Upravljanje troškovima pre svega može da se uspostavi u onim vrstama osiguranja, gde postoji težnja ka samouslužnim pristupom kupovine (npr. putno osiguranje, imovina i kasko osiguranje). U ovim vrstama osiguranja, klijenti više teže ka digitalizaciji i korišćenju digitalnih platformi kao jedan od pristupa proizvodima osiguranja. Takođe i korišćenje ofšor usluge pre svega gde su takve vrste usluga locirane u regionima sa stabilnijom inflacionom slikom, može biti još jedno od efikasnih rešenja borbe sa rastom cena.
Istovremeno, finansijski sektor bi trebalo da uspostavi što užu saradnju sa aktuarskim sektorom, da bi se redefinisao apetit rizika i pojačala upotreba reosiugranja kao načina ograničavanja izloženošću riziku i uvećanim troškovima.
Ljudski resursi
Manjak kvalitetne radne snage kao efekat inflacije se takođe mora rešiti sa konkurentnim rešenjem kompenzacije radnika kako ne bi došlo do poremećaja i neefikasnosti u svim delatnostima sektora. Treba imati u vidu da konkurentnost u tržištu zapošljavanja ne dolazi samo iz plata, već treba da postoji plan za zadržavanje talenata, kroz jasne definicije karijernog napretka, mentorstva, stručnog usavršavanja i fleksibilnosti.
Uzdrmana ekonomija donosi i prilike
I u problematičnim i uzdrmanim ekonomskim situacijama, prilike se stvaraju u svim vidovima industrije. Tako i u osiguranju, društva treba da iskoriste priliku da unaprede svoje lance prodaje koji bi doveli do rasta, kao i da adresiraju faktore koji utiču na profitabilnost, koja se pre svega odnosi na unapređeno upravljanje štetama i troškovima.
Statistike pokazuju da su upravo manja društva orijentisana ka promenama, u okviru svojih politika i unapređenju fleksibilnosti prema postavljanju cena premija, načina naplate kao i opšte kontrole.
U okviru ovoga se pojavljuju i novi proizvodi, kao na primer osiguranje protiv sajber napada. Kao efekat ekonomske i geopolitičke situacije, dolazi do sve veće tendencije ka sajber napadima, što je još više uticalo na svest i potražnju prema ovim proizvodima.
Pored inovacija u pogledu proizvoda, društva bi trebalo takođe da ubrzaju sa tehnološkim transformacijama, inicijativama ka unapređenjima operativne efikasnosti, usaglašavanjem cena, upravljanjem štetama i poboljšanju iskustva kupaca. Potpuni potencijal bi se realizovao korišćenjem raznih tehnoloških alata, robotike, i veštačke inteligencije kao i Cloud rešenja.
Zaključak bi bio da se društva kroz niz mera, jasne strategije i planiranje mogu uspešno izboriti sa izazovima koje donosi inflacija. Ona društva koja ove inicijative iznesu na najviši nivo, mogu da kapitalizuju uzdrmanost globalne ekonomije i da iz ove situacije izađu uspešniji, sa rastom poslovanja i profitabilnosti.
Za bonitet.rs: Rastko Filipović, direktor Sektora za reviziju i računovodstveno savetovanje, Deloitte Srbija
