Ovce
Ovce su zaista slatke sa svojim mekanim runom i neodoljivim licima, ali uz njih se vežu i neke zanimljivosti. Modren farmer istakao je nekoliko činjenica o njima.
- Njihova vuna će rasti zauvek
Godine 2004. pronađen je šrek, merino ovca, koja se skrivala u pećini čak šest godina! Ošišana je uživo na novozelandskoj nacionalnoj televiziji, a bilo je dovoljno vune za izradu odela za 20 muškaraca! U 2015. godini, ovca zvana Kris, pronađena je u Kanberi, Australija, sa runom teškim 89 kilograma! Za razliku od divlje ovce ili “ovčje kose”, vuna domaćih rasa, kao što je merino, samo će nastaviti da raste, tvrdi Dejv Tomas (Dave Thomas), koji je radio na studiji ovaca na Univerzitetu Vinskonsin u Medisonu.
- Zadivljujući periferni vid
Ovce imaju četvorougaone zenice, koje im pružaju zadivljujući periferni vid – procenjuje se da je njihovo vidno polje između 270 i 320 stepeni (ljudi prosečno oko 155 stepeni). Kada ste plen, to itekako dobro dođe. To je kao “surround” zvuk za oči.
- Neke su homoseksualne
Iako postoje slučajevi homoseksualnosti u gotovo svim životinjskim vrstama, ovce su jedine životinje koje pokazuju istospolne sklonosti. U stadima domaćih ovaca, do osam odsto mužjaka preferiraju druge mužjake, čak i kad su plodne ženke oko njih. U mnogim drugim životinjskim vrstama mužjaci će se u određenim okolnostima uklopiti – mužjak sa mužjakom i ženka sa ženkom, ali sa ovcama je to životna sklonost.
- Gornja usnica ovce ima izražen utor, koji deli levu i desnu stranu, nazvanu filtrum
Ovce su vrlo selektivni preživari, preferiraju lišće od stabljika, a njihov filtrum pomaže im da se približe zemlji. Drugi preživari ne mogu ići tako nisko.
- Padnu li na leđa, ne mogu se ispraviti
Visoke ovce, ovce prekomerne telesne težine ili one sa teškim runom imaju veliki problem s ispravljanjem, padnu li na leđa. Postoji čak i termin za situaciju – prevrnuta ovca. Dakle, ako vidite ovcu na leđima, verovatno je da je u stresu i panici, pa pronađite vlasnika i pomozite joj da se okrene.
- Postoje duboke istorijske veze između ovaca i predsednika SAD-a
Džordž Vašington (George Washington), Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) i Džejms Medison (James Madison) uzgajali su ovce. Zapravo, Madison nije izlazio iz kaputa izrađenog od ovčje vune. Vudro Vilson (Woodrow Wilson) je držao stado u Beloj kući tokom Prvog svetskog rata, kako bi pasle travu i na taj način smanjili troškove, ali i pokazali podršku ratnim naporima.
Najčešće ćete je videti kako pase travu, ali neće odbiti ni kukuruz, pšenicu i lišće raznih biljaka. Tokom zime najviše će uživati ako joj obezbedimo balu sena.
I pored toga, jagnje zavisi od svoje majke prvih šest meseci života. Kada se rodi, koristi nesigurne noge kako bi se pridiglo i pronašlo majčino mleko. Sa šest meseci bez pomoći može da se hrani, jede travu, korenje i grančice. Kada napuni jednu godinu, smatra se odraslom ovcom.
Ove pametne životinje mogu da prepoznaju i do 50 lica drugih ovaca i sećaju ih se čak dve godine. Takođe mogu da prepoznaju ljudska lica.
Kada su u izolaciji ili pod stresom, pokazuju znake depresije koji su slični znacima depresije kod ljudi.
Kao i mnoge druge vrste, uključujući čoveka, one iskazuju svoje emocije na različite načine. Takođe mogu da prepoznaju ljudske emocije na osnovu izraza lica.
One su veoma inteligentne, imaju impresivno pamćenje i veštinu prepoznavanja. Stvaraju prijateljstva jedne sa drugima, brane jedna drugu i tužne su kada njihove prijateljice izgube život. Ovce mogu da osete emocije kao što su strah, bes, ljutnja, očaj, dosada i sreća.
One su jedne od prvih životinja koje su bile pripitomljene. Prva klonirana životinja na svetu takođe je bila ovca – Doli, koja je došla na svet 1996. godine.
Pored specijalizovanih populacija ovaca, za proizvodnju mesa, postoje i rase koje uz meso nešto slabijeg kvaliteta, proizvode i vunu, pa su i svrstane u tip dvojnog smera proizvodnje. U Srbiji je najzastupljenija ovca tog tipa poznata kod nas kao virtemberška (merinolandschaf).
Zahvaljujući svojim specifičnim fizičkim svojstvima vuna je lider u sirovinama tekstilne industrije, uprkos mnoštvu sintetičkih materijala koji se nalaze na tržištu. Među najvažnijim fizičkim svojstvima vune ubrajaju se: finoća, dužina, vijugavost, jačina, elastičnost, rastegljivost, sjaj i boja.
Ovčarstvo u Srbiji je, uglavnom, ekstenzivno i nedovoljno organizovano. Posmatrano istorijski, proizvođači ovaca su prepuštani sami sebi, a u uslovima promenljivih privredno-političkih prilika nikada nisu uspeli da izgrade moderan farmski način gajenja ovaca niti da primene dostignuća koja im nudi nauka. Sa druge strane, istraživači u naučnim ustanovama i stručnjaci na lokalnom nivou nisu izgradili sponu sa farmerima preko koje bi rezultate do kojih su došli preveli u konkretnu, praktičnu formu. Drugim rečima, nije se išlo dalje od teorijskih razmatranja pojedinih eksperimenata. Konačno, do danas nije izgrađen sistem savetodavne i selekcijske službe kao generatora unapređenja ovčarstva jedne zemlje.
Kao posledicu svega imamo nepovoljan rasni sastav ovaca i ovčarstvo čija je produktivnost niska, bez obzira što posedujemo prirodne resurse i tradiciju. Naime, najveći deo populacije naših ovaca čini pramenka (80%), od koje su u Srbiji najzastupljeniji sledeći sojevi: pirotski, svrljiški, sjenički, dok preostalih 20% čine: cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama (15%), pre svega sa virtemberškom.
Prema statističkim pokazateljima, a i novijim istraživanjima, prosečna plodnost važnijih sojeva pramenke (pirotska, svrljiška i sjenička) iznosi 110%, prinos vune 1.8 kg, mlečnost oko 60 kg a masa tela jagnjadi 3.5 kg pri rođenju odnosno 20 kg pri uzrastu od 90 dana. U populaciji cigaje i meleza, produktivnost je nešto veća ali zbog malog učešća u ukupnom broju ovaca efekti su neznatni. Bez obzira što ovčarstvo pruža mogućnost za dobijanje tri korisna proizvoda (meso, mleko i vuna) ipak, za postizanje veće proizvodnje neophodna je specijalizacija na jedan smer.
U našoj zemlji akcenat je stavljan na jagnjeće meso.( U strukturi ukupne proizvodnje ovčijeg mesa oko 70% čini zaklana jagnjad, a ostatak ovce i ovnovi.). Međutim, sadašnja proizvodnja ne može da zadovolji potrebe ni naše zemlje pa su izvozne mogućnosti, posebno jagnjećeg mesa male. Potrošnja ovčijeg mesa u Srbiji od oko 2.5 kg po stanovniku je vrlo niska tako da spadamo u red evropskih zemalja sa najnižim konzumiranjem ove namirnice.
Kretanje proizvodnje ovčijeg mesa u Srbiji se neminovno odražava i na njeno učešće u svetskoj odnosno evropskoj proizvodnji. Sa aspekta većeg uključenja naše zemlje u svetsko i evropsko tržište ovčijeg mesa, prednost bi mogla biti u ponudi mlađe jagnjadi (uzrasta do 90 dana), sa specifičnim, visokim kvalitetom mesa koji je rezultat proizvodnje u specifičnim uslovima (očuvanost prirodne sredine, bogatstvo i raznovrsnost biljnog sveta), ali i gajenjem populacija mesnatog tipa koje će pored kvaliteta pružiti i kvantitet, a time i veću zaradu.
Da bi proizvodnja jagnjećeg mesa bila rentabilna i da bi donosila profit neophodno je, pre svega, da populacija ovaca koja se gaji poseduje visok genetski potencijal u pogledu osobina telesne razvijenosti, prinosa i kvaliteta mesa, kao i manjeg utroška hrane i hranljivih materija po jedinici ostvarenog prirasta. Kao što je poznato, Srbija u svom fondu ovaca nema populaciju usmerenu na proizvodnju mesa. Naprotiv, preko 80% našeg ovčarstva čini niskoproduktivna pramenka.
Na tržištu osiguranja u Srbiji u ponudi je i osiguranje ovaca i koza koje pokriva nesrećni slučaj kao i dopunske rizike: porođaj kao i bolesti.
